Odmor

Pijaca

Prošla nedelja je bila veoma naporna. Sa mnogo posla u zaostatku zbog višednevne temperature ne osećate se baš spremno da ležite u krevetu i mirujete kao što bi trebalo. I dok se družite sa čajevima i limunom, gledate kroz prozor i gotovo da možete namirisati to proleće koje gricka ostatke zime poslednjih nedelju dana, iako je kalendarski već odavno tu.  

I onda on donese buket narcisa sa Kalenića. Mirisnih, žutih kao sunce (koje ne videh dobrih 4-5 dana) tako mekanih i opijajućih da sam u mislima odmah bila na omiljenoj pijaci. Volim Kalenić. Naročito izjutra, naročito kada su mirisi još uvek sveži i umiveni. Prođem između tezgi i sa jedne strane mi mirišu rotkvice i razne vrste zelene salate i rukole. Miris je uvek pomešan sa svežim mirisom zemlje. Odnekud dopire miris voća, a šareni se na sve strane. Ne možeš okom sve obuhvatiti. 

Iz jednog kutka miriše drvo, kod čike koji prodaje hoklice i drvene daske za sečenje. A u mom omiljenom kutku miriše cveće. Tezge i staza prekriveni cvećem. Sveže ubrano ili iz frižidera, sve miriše predivno. Sezonski cvetići, narcisi i zumbuli. Poneka lala i klupka ruža na sve strane. Mirisi su tako intenzivni da vas odmah uhvati onaj prolećni neizdrž. Tu je uvek i neka baka sa đurđevkom ili neki sitnim cvetom ljubičastim pa sa grozdovima koji smo kao deca zvali šibice. Hrapavim rukava uvija konopče oko buketića i pažljivo ga stavlja u vodu. Ljudi se dovikuju, nude cveće, cenkaju se. I mi kupujemo komadić proleća.

Mnogo različitih lica, mnogo neobičnih radosti i tuga. Ljudi čekaju, kupuju i prodaju. Prskaju vodom povrće da deluje svežije. Nose u cegerima luk dok mu perca vire. Nadvikuju se sa decom. Mnogo tamnih i svetlih lica. I boje. Fotoaparat ne spava. 

Ljudi kupuju saksije i zemlju da naprave svoj mali ćoškić zelenila na betonskoj terasi. Leti su tu lubenice, prodavci ih prepolove, a miris privlači i ljude i ose. Opojni zov leta i šećera.

Neko prodaje ćilime, neko stare knjige i ploće. Kugle za lustere, gumene lutke koje sviraju kada se pritisnu. Prodaju čuvarkuće i ruzmarin u saksiji, pomalo okrnjene vaze i baterije. Šareno, šareno. Kupiš tako drvenu dasku za sečenje, i poneo si sa sobom delić Kalenića. Malo one izlizane kaldrme. Malo duha.  

Nekako posle svih ovih godina, retko kada posećujemo Kalenić bez fotoaparata. I negde potajno, uvek se nadamo da ćemo objektivom zabeležiti i miris proleća, cveća na tezgama i svežeg povrća.  

Do sledećeg fotkanja, 

srećne praznike žele vam Sonja i Ivan

Nedelja u ateljeu

Znate one magične momente, kada shvatite da stvaralaštvo i kreativa ne znaju za godine i kada vas atmosfera ponese toliko da se osetite kao dete? Upravo takvo jedno nedeljno popodne proveli smo u Ateljeu Milene Čvorović na dečjoj kreativnoj radionici. Svetao prostor, sa mnogo sitnih detalja punih duše. Platna i štafelaji, mašine za šivenje, olovke, bojice, četkice, kutijice i časopisi i mnogo mnogo dobrog raspoloženja.

Devojčice su tog dana radile na slikama koje bi se mogle naći na izložbi. Ceo kreativni proces započeo je dogovaranjem, poput nekog tajnog sastanka u krugu gde su odabrale ideje i inspiracije koje će preneti na platno i boje koje će koristiti. Veoma brzo svako se dohvatio nekog zadatka, pripremanje platna, četkica i sunđerčića, miljea i pucketave folije za detalje.

Način na koji boje platno, tragovi koje kičica ostavlja i odabrane boje... nikada ne biste poverovali da su u pitanju deca. Mašta je najiskrenija i najbujnija tada, nesputana svakodnevicom  i ’’ozbiljnim’’ stvarima. Sveže boje i apstraktni detalji, maz tamo, maz ovamo i veoma brzo slike poprimaju strukturu. 

Nije bilo teško uhvatiti sve te boje i smeh objektivom, mada je bilo teško odoleti da im se ne pridružimo. Ceo proces delovao je veoma oslobađajuće i zabavno. Interesantno je bilo videti kako se smeju, mackaju, prljaju ruke i prste, a pomalo i lice. Neke grickaju vrh četkice i veoma ozbiljno razmišljaju o sledećem potezu. Neke vrte kosu oko prsta, neke grikaju usnu. Stvaralaštvo je veoma ozbiljan proces, čak iako uključuje mnogo smeha i zamackan nos. 

Sa radionice smo otišli nasmejani i potpuno osveženi jednostavnošću dečjeg poimanja sveta, a koje je opet tako bogato i tako svežeg kolorita da se upravo ogleda u slikama koje su devojčice stvarale tog dana. Zato maštu u ruke "odraslost" u neki retko otvarani džep i pronađite kreativno dete u sebi. Ili, ako vam ipak treba pomoć, obratite se Mileni i gvirnite u njen magični Atelje.

Do sledećeg gledanja,

Vaš Paspartu

Follow my blog with Bloglovin