Thursday, 27 February 2014

Nedelja u ateljeu


Znate one magične momente, kada shvatite da stvaralaštvo i kreativa ne znaju za godine i kada vas atmosfera ponese toliko da se osetite kao dete? Upravo takvo jedno nedeljno popodne proveli smo u Ateljeu Milene Čvorović na dečjoj kreativnoj radionici. Svetao prostor, sa mnogo sitnih detalja punih duše. Platna i štafelaji, mašine za šivenje, olovke, bojice, četkice, kutijice i časopisi i mnogo mnogo dobrog raspoloženja.




Devojčice su tog dana radile na slikama koje bi se mogle naći na izložbi. Ceo kreativni proces započeo je dogovaranjem, poput nekog tajnog sastanka u krugu gde su odabrale ideje i inspiracije koje će preneti na platno i boje koje će koristiti. Veoma brzo svako se dohvatio nekog zadatka, pripremanje platna, četkica i sunđerčića, miljea i pucketave folije za detalje.





Način na koji boje platno, tragovi koje kičica ostavlja i odabrane boje... nikada ne biste poverovali da su u pitanju deca. Mašta je najiskrenija i najbujnija tada, nesputana svakodnevicom  i ’’ozbiljnim’’ stvarima. Sveže boje i apstraktni detalji, maz tamo, maz ovamo i veoma brzo slike poprimaju strukturu. 






Nije bilo teško uhvatiti sve te boje i smeh objektivom, mada je bilo teško odoleti da im se ne pridružimo. Ceo proces delovao je veoma oslobađajuće i zabavno. Interesantno je bilo videti kako se smeju, mackaju, prljaju ruke i prste, a pomalo i lice. Neke grickaju vrh četkice i veoma ozbiljno razmišljaju o sledećem potezu. Neke vrte kosu oko prsta, neke grikaju usnu. Stvaralaštvo je veoma ozbiljan proces, čak iako uključuje mnogo smeha i zamackan nos. 





Sa radionice smo otišli nasmejani i potpuno osveženi jednostavnošću dečjeg poimanja sveta, a koje je opet tako bogato i tako svežeg kolorita da se upravo ogleda u slikama koje su devojčice stvarale tog dana. Zato maštu u ruke "odraslost" u neki retko otvarani džep i pronađite kreativno dete u sebi. Ili, ako vam ipak treba pomoć, obratite se Mileni i gvirnite u njen magični Atelje.





























Do sledećeg gledanja,
Vaš Paspartu

Tuesday, 18 February 2014

Wedding Weekend - kroz objektiv


Ovog vikenda nismo mogli da odolimo, a da ne posetimo Sajam venčanja koji je održan u Hajatu u organizaciji magazina „Venčanje“. Sezona venčanja polako počinje i morali smo da gvirnemo malo u to carstvo bele čipke i tila, šljokica i bisera, puderastih tonova i leptir mašni. Gužva i ne baš sjajno osvetljenje  nam nisu baš bili najbolji prijatelji, ali uspeli smo za uhvatimo tračak emocije i po koji momenat vredan spominjanja. 


Akcenat je kao i uvek bio na venčanicama, gde je ujedno bila i najveća gužva. Mnogo srećnih, radoznalih lica a i po koje neodlučno lice u moru belih haljina i providnjikavih tkanina.  Nezaobilazni emotivni momenti - neke mlade su po prvi put probale venčanicu. U masi haljina, morala bih da izdvojim salon Alhemija. Priznajem malo sam i pristrasna, kako je haljina koju sam nosila na svom venčanju upravo venčanica Copenhague iz Revival vintage kolekcije. Moram da priznam da obožavam Yolan Cris venčanice. Tako su unikatne i nežno – paperjaste. Ujedno i šik i opuštene, sa delikatnom estetikom i osečajem za detalj. Ako volite vintage, chic ili boho stil ovo su haljine za vas. 






Morala bih da izdvojim, kao prijatno iznenađenje, venčanice Divine autorke Dragane Mihajlović. Razigrane i romantične haljine od čipke i tila, savršene su za modernu gradsku mladu. I naravno, haljine o kojima se već neko vreme priča  - kreatorke Mirjane Vujčić. Luksuzni materijali, puderasti tonovi, oko za efektan detalj i svedenu eleganciju – venčanice idealne za jednu chic, elegantnu mladu. 





U gužvi, zmeđu trakica i mašnica prepoznali smo jedno, drago nam ime - Mondo Sposa. Prisetili smo se romantičnih pozivnica koje su radili za naše venčanje i kićanki za goste i pogledali novitete koje su pripremili za ovu sezonu. Uvek nasmejani i puni pozitivne energije. Njihov moderan dizajn, a opet ponegde sa primesama vintage stila odgovara našem senzibilitetu. Družeći se sa njima osetili smo se kao da ponovo pripremamo venčanje.






Malo smo se igrali voajera i ponegde ufotkali po koju buduću mladu. Sijaju haljine, a rekla bih, sijaju i mlade, cakle se oči, stidljivi osmesi prepoznavanja onih skrivenih snova iz doba dok su još uvek bile devojčice i vezivale dva repića sa strane. 






Još jednu zanimljivu postavku zabeležili smo na štandu agencije za planiranje i dekoraciju venčanja White koji su nas vešto privukli dekoracijom kojom su dominirali kapkejkovi. Iskreno, nekako mi ti slatkiši uvek dođu glave. Roze i belo, nežne ružice i spratovi i spratovi kapkejkova, idealno za slatki sto. Mint i roze, shabby chic fazon, kažu devojke, i dalje veoma aktuelan. Šareni razigrani detalji, svašta nešto slatko i prijatno oku. 




Izašli smo iz Hajata kao posle vrteške, u krug u krug, mnoštvo boja, detalja i utisaka, i nekih dragih prisećanja na onaj 1.septembar od pre godinu, dve (Hej, dve!). Po onome što smo videli, biće tu zanimljivih venčanja koja treba zabeležiti objektivom ;). 








Do sledećeg fotkanja,

Vaš Paspartu