Friday, 27 February 2015

D.


Kada me je J. pitala da fotografišemo njenog malog D. za njegov 1. rođendan, prihvatila sam sa oduševljenjem, jer sam mesecima unazad (svih 12!) uredno pratila njene fotografije što na Fejzbuku, što na Instagramu i blogu i razmišljala kako bih volela da upoznam ovu malu plavooku mudricu. Da, D. je jedna preslatka mudrica i mali mrgud kako ga mama ponekad zove. Ne možete da pobegnete tom utisku kada ga prvi put pogledate u oči, i vidite to malo čelo i obrve malo nabrane kao da su zabrinute. Jednostavno, odmah znate da će jednog dana biti veliki književnik, mislilac, naučnik, kreativac, ma, šta god da izabere. Ne sumnjam u to, naročito kada vidim sa kojom pažnjom i neopterećeni time šta ko misli i ''kako se valja'' ovi roditelji vaspitavaju malog D.

Nemam decu još uvek, i oni koji me poznaju znaju vrlo dobro da ne padam na male rumene obraščiće, da ne cičim kada vidim male prstiće, da doživim manji napad panike svaki put kada mi neko da dete u ruke, i da kada su deca u pitanju uglavnom bežim glavom bez obzira. D. me je osvojio, iz prve. Trebalo je samo da skupi svoja mala usta u neki simpatičan naduren izraz kao da analizira sve oko sebe i pala sam.

Bilo je pravo zadovoljstvo fotografisati ovu malu porodicu, vreme nam je proletelo u druženju i igri. U njihovom stanu stanuje ljubav i jedna bela maca paperjastog repa. Malo je onjušila našu opremu, omazila se o torbicu za aparat i odbila da pozira ovog puta. Malom D. rastu zubići, zato je prst ukusniji čak i od torte. Škljoc, škljoc i jedna mini-priča je pred vama.