Thursday, 15 January 2015

B + D



Da li vas ljudi koje srećete i upoznajete kada radite ponekad navedu ili bolje rečeno inspirišu da se zapitate u vezi sopstvenog života i onoga što vam se dešava? Zamislite da pritom radite posao koji se zasniva na tome da zabeležite i doživite svojim okom jedan od najlepših i najemotivnijih dana u nečijem životu. Zamislite onda tu oluju emocija koje vas salete sa svih strana. Nemoguće je posmatrati sve isključivo profesionalno i nemoguće je isključiti se i samo raditi. Drma vas emocija hteli, ne hteli.

Ako se neko pita koji je najemotivniji momenat jednog venčanja, odgovor je da nema odgovora. Nekad će to biti momenat kada mladoženja prvi put ugleda mladu, nekad trenutak kada izgovaraju DA. Za nekoga je to prvi ples, ili pogled koji mladi uputi mama kada je vidi u venčanici. Ali moram da priznam da uvek najviše uživam u fotografisanju pripreme mlade, i tim intimnim trenucima sa porodicom i ponekad najboljim drugaricama. Tu se raspredaju razme priče, čuje se žamor i kikot, padaju šale, prepričava se kako je on nju zaprosio, i sve vreme posmatraš kako se devojka pretvara u mladu, a uzbuđenje raste.


Pre par nedelja, jedno venčanje koje smo fotografisali me je navelo da se preispitam o dragocenim momentima u životu, porodici i dragim ljudima od kojih sam se udaljila možda nesvesno, a možda i svesno. I posle mnogo venčanja na kojima sam bila što kao gost, što kao fotograf, a jednom čak i kao mlada (!), potpuno me je zateklo nespremnom koliko su snažne emocije u trenutku pre nego što se ’’gospodin pravi’’ pojavi. Mlada je provirivala kroz prozor, drugarice su ulazile i izlazile iz sobe prenoseći utiske iz dvorišta. Spolja se čula muzika, žamor i maltene opipljivo uzbuđenje, osećaj iščekivanja gde nešto tinja u grudima, damari u stomaku, gotovo zvuči dramatično zar ne? I tu u tom trenutku, kada fokusiraš objektivom sirove emocije, neizbrušene, neobrađene i prerađene cimne te ta spoznaja da je to zbog dragih ljudi, da je to zbog porodice. Venčanica možda jeste paperjasta, ali ne kao osećaj kada vas zagrli mama. Šminka možda jeste perfektna, ali neće vam biti lako da je očuvate kada ugledate tatin brižan pogled. Možda u ruci čvrsto držite savršen bidermajer ali ne tako čvrsto kao što vas čvrsto grle brat i sestra. I glasna muzika je tu, mada nije tako glasna kao smeh drugarica. Patetika? Ne bih rekla. Zamislite da nema toga, da su tu samo venčanica, bidermajer i šminka, odelo i burme. Da, da.

Gledajući njihovo predivno venčanje, zapitala sam se. Zaista. Čemu posvećujem više vremena. I vredi li to onda bez tih nekih tamo ljudi. Bacite pogled, možda i vas inspiriše.


















































































































































































Do sledećeg gledanja,
Paspartu

2 comments:

  1. Mnogo joj je dobar ovaj leteci pramen kose :)

    ReplyDelete