Monday, 27 January 2014

Andjela i Lazar

Tog dana kada smo fotografisali Anđelu i Lazara bilo je onako probadajuće i vetrovito hladno. Zubato sunce nije mnogo pomoglo da se zagrejemo, međutim njihova pozitivna energija, osmesi i pogledi prepuni emocija jesu, tako da smo zanemarili smrzavanje prstiju i crveni nos i prepustili se naletu inspiracije.






Na vratima stana sačekalo nas je 5 belih njuškica. Dva velika psa i tri male puslice na još uvek krhkim, smotanim šapama momentalno su nas zagrejale i nasmejale i nismo ih ispuštali iz ruku, usledilo je mnogo njuškanja, gurkanja šapom, skakanja, maženja i toplote. Uz čaj koji smo popili – idealno zagrevanje i dobrodošlica.

Prve fotke su neminovno pale kada je Anđela počela da se šminka. Kako to radi jedan profesionalni šminker? Čini da sve deluje veoma jednostavno i neprimetno, a opet... Ženski deo tima više je pratio šminkanje i pokušavao da popamti cake nego fotkao, no dobro.


Priča kreće spontano i kroz razgovor saznajemo da Anđela, pored toga što je veoma talentovan profesionalni šminker obožava putovanja i uživa u onim malim sitnicama koje život znače. Ima jednu kutiju, kao kovčeg s blagom, punu šminke najraznovrsnijih nijansi i sastava, bočice, četkice, kutijice i karmini. Divota. Potpuno opušteno nam, dok sve psiće pokušavamo da smestimo u krilo, priča o svojoj omiljenoj knjizi kada je bila dete – Dašenka, po kojoj se njen pas i zove Daša. Pričamo o gitari koju je svirala i slažemo se oko omiljenog ukusa macarons-a – pinjakolada. Lazar je ekonomista, partizanovac i ljubitelj bilijara. Taman znamo koga da zovemo na partiju, kada se sledeći put zadesimo u Kragujevcu. Čuje nas dok pričamo o slatkišima – kaže voli slatkiše - i čokoladu i Anđelu. Da se čovek istopi.

Šapice i njuškice smo nažalost morali da ostavimo u stanu, i da udahnemo malo jesenjih boja. Fotkanje sa njima je bilo tako lako i spontano. Osmeh tamo, osmeh onamo, pogledi koje su razmenjivali, emocije pršte na sve strane. On greje njene prste, pa nešto ćućore, šapuću neke male-velike reči. Nije teško bilo uhvatiti emociju. Kako se bližilo veče, dan je postao ružičast. Drhte oni, drhtimo i mi, ali ne odustajemo. Malo lišća, vetar je tu pomogao atmosfere radi, i voilà – fotke su pred vama.




























































Vaš Paspartu

 

 

 

No comments:

Post a Comment